Porodica predstavlja osnovnu ćeliju društva, a funkcionisanje u porodici zavisi od karakteristika ličnosti članova porodice, ali i naučenih obrazaca ponašanja koje nose iz njihove primarne porodice. Porodica se može razumeti samo kao celina koju čine svi članovi porodice i njihova ponašanja.
Jedna od ključnih karakteristika porodice je “homeostaza” odnosno potreba za uspostavljanjem ravnoteže. To je osnovni princip, po kome funkcioniše porodični život i putem koga se uspostavlja stabilnost porodičnog sistema.Kada govorimo o bolestima zavisnosti porodica se organizuje oko tog problema, pokušava da održi ravnotežu ali na patološki način.Kockanje parodaksalno ima funkciju očuvanja porodice, a ne rasturanja jer se ono najčešće okrivljuje za sve probleme koje inače postoje u toj porodici,primarni poremećeni obrasci se potiskuju, i time kamuflira već postojeća disfunkcionalnost porodice.Na taj način bolest se održava i zadržava u porodici jer ima za cilj izbegavanje odgovornosti i suočavanja sa ranijim problemima u porodici.
Jedan od naših najpoznatijih alkohologa u zemlji, Branko Gačić, sa saradnicima predložio je model razvoja bolesti zavisnosti u porodici podelivši proces prilagođavanja porodice na četiri faze: Zajedničko negiranje, zajednički problem sa pseudorešenjima, zajedničko dno i zajednička promena.
Kockanje jednog od članova ugrožava porodični sistem i njegovo funkcionisanje. Da bi se održao sistem, ostali članovi(supruga,deca)prilagodjavaju se nepovoljnoj situaciji uspostavljajući bolesnu ravnotežu uz sve veću diskunkcionalnost.
Kako bolest s vremenom napreduje, uključuje više simptoma i širu kliničku sliku, tako i porodica prolazi kroz različite faze prilagodjađavanja na bolest svog člana porodice. U početku, svi u porodici imaju tendenciju da negiraju problem. Kockar ubeđuje sebe i okolinu da drži stvari pod kontrolom, da kocka kao i svi drugi, teži da normalizuje svoje stanje. Porodica,zajedno sa njim vrlo lako pronalazi osobe iz okoline koje kockaju mnogo više, stalna su poređenja sa negativnim primerima i uverenje da drugi imaju veće probleme za razliku od porodice o kojoj je reč. Prema spoljnjem svetu, stvara se fasada primerenog braka, mada se prvi znaci disfunkcionalnosti već javljaju. Komunikacija je sve oskudnija i stereotipnija.Sledeća faza prilagođavanja prepoznaje se kao zajednički problem sa pseudorešenjima.Kockanje je već postalo deo života. Supruga pokušava da reši problem prigovaranjem, ubeđivanjem, svađama,kontrolisanjem. Koristi i druge vidove pritiska kao što su to odbijanje seksualnih odnosa, uvlačenje dece ili rodbine u sukob.Kockar se prilagođava ovoj situaciji tako što koristi različite manipulacije i laži u pokušaju da ubedi članove porodice da nema problem.U ovom periodu, supruga je ta koja preuzima sve uloge u porodici povećanom angažovanošću, kockar postaje autsajder u porodici, a kockanje centralni problem, ključni element oko koga se vrti kompletna porodična organizacija i funkcionisanje. S protokom vremena kriza postaje neizdrživa. Svi su kapitulirali pred iscrpljujućom borbom sa kockanjem. Neefikasnost svih dotadašnjih pokušaja i taktika za savladavanje problema dovodi do ozbiljne krize bračnog sistema.U takvoj poziciji koja predstavlja fazu zajedničkog dna, moguća su dva rešenja:razvod ili pristupanje lečenju(uz učešće supruge ili drugog člana porodice) koje, pored apstinencije, podrazumeva promene u porodičnom sistemu i izgradnju zdravog modela porodičnih odnosa.
Porodice koje su se opredelile za lečenje rešile su da dođu do takozvanih zajedničkih promena, tako što oba partnera počinju da uče nove oblike ponašanja i nove uloge. Shodno tome, i ostali članovi porodice moraju da se prilagode novoj situaciji. Tu se prvenstveno misli na decu, ali i na rodbinu, prijatelje, kolege na poslu itd. Ako se to otvari, onda je apstinencija normalna posledica terapije. Ako se promene ne dogode, onda se kockanje brzo vraća a porodični sistem nastvalja da uspostavlja ravnotežu kroz disfunkcionalne obrasce funkcionisanja.
Treba naglasiti da treba uložiti mnogo truda da bi se postigle promene: Treba odustati od sekundarne dobiti iz ranijeg kockarskog života, treba savladati strah od novog u životu, treba se suočiti sa realnošću i preispitati sebe i svoj udeo u ranijem razvoju bolesti. Zato je neophodno da umesto krticizma, svako u porodici radi na promeni sebe.
izvor: dr Mladenović I., dr Lažetić G.(2014).„Zavisnost od kockanja sa terapijskim priručnikom“.Beograd:Čigoja
izvor: dr Stanković Z., dr Begović D,(2020)“Alkoholizam od prve do poslednje čaše“.Beograd:Kreativni centar