Razvojem tehnologije video igre su postale sve učestaliji način za provođenje slobodnog
vremena posebno kod adolescenata. Međutim, učestalo igranje video igara potencijalno može
imati negativne efekte na fizičko i mentalno zdravlje, kognitivne funkcije i društevene
interakcije. Zato je važno uočiti kada igrnje igrica donosi više štete nego zabave u naš život.
Postavljanje granica u vezi s vremenom provedenim u igranju i aktivno traženje ravnoteže s
drugim aktivnostima može pomoći u smanjenju potencijalnih štetnih efekata.
Video igre mogu izazvati zavisnost
Video igre često koriste mehanizme nagrađivanja, kao što su bodovi, nivoi ili virtuelni predmeti.
Kada igrač postigne cilj, mozak oslobađa dopamin, što stvara osećaj zadovoljstva i motivacije za
dalju igru. S vremenom, kako igrači postaju naviknuti na visoke nivoe dopamina tokom igranja,
mogu razviti smanjenu toleranciju, što znači da će im biti potrebno više stimulacije (teže igre,
duže sesije) da bi postigli isti osećaj zadovoljstva. Prekomerno oslobađanje dopamina usled
igranja može dovesti do smanjenja interesa za druge aktivnosti koje ne pružaju iste nivoe
stimulacije, što može dovesti do gubitka motivacije za svakodnevne zadatke.
Emocionalni problemi
Igrice mogu biti nezdrav mehanizam suočavanja sa problemima ukoliko se koriste za
izbegavanje svakodnevnih obaveza i potiskvanje emocionalnih potreba, Neretko video igre mogu
poslužiti kao sredstvo bega od stvarnih problema, što može otežati suočavanje sa stresom ili
emocionalnim izazovima. Iako to može privremeno smanjiti anksioznost, dugotrajno izbegavanje
otežava suočavanje s pravim životnim izazovima i potencijalno dovodi do simptoma anksiznosti
ili depresije. Takođe, intenzivne igre, posebno one koje zahtevaju visok nivo angažovanja, mogu
izazvati emocionalno i mentalno iscrpljenje što za posledicu ima različite teskobe i depresivnosti.
Negativni efekti na motivaciju
Preveliki fokus na igrice može dovesti do gubitka interesa za svakodnevne zadatke kao što su
školski rad, posao ili kućne obaveze. Posledično dolazi do odlaganja obaveza i opšteg stanja
nezadovoljstva. Takođe, video igre daju trenutne nagrade, što može stvoriti zavisnost od brze stimulacije i smanjiti motivaciju za dugoročne ciljeve u stvarnom životu koji zahtevaju više truda
i vremena.
Problemi sa spavanjem
Adekvatan san neophodan je za očuvanje fizičkog i mentalnog zdravlja. Međutim, osobe koje
kompulzivno igraju igrice često nemaju percepciju vremena zbog čega odlaze kasnije na
spavanje. Takođe, igranje igara često zahteva visoku koncentraciju i angažovanje, što može
povećati nivoe stresa i uzbuđenja u telu. Kada je mozak aktivan, teže je preći u stanje mirovanja
koje je potrebno za dobar san.
Pored navedenog, računari i telefoni emituju plavu svetlost koja može potisnuti proizvodnju
melatonina, hormona koji reguliše san. Ovo može otežati uspavljivanje i skratiti vreme trajanja
sna.
Negativni uticaj na koncentraciju
Prekomerno igranje može smanjiti sposobnost fokusiranja na zadatke koji zahtevaju duže vreme
i duboko razmišljanje. Igranjem igrica osoba se može naviknuti na brze stimulacije, što otežava
koncentraciju na sporije aktivnosti. Takođe, razmišljanje o igricama tokom dana može dovesti do
teškoće u fokusiranju na druge zadatke.
Socijalna izolacija
Provođenje prekomernog vremena u virtuelnom svetu može dovesti do nedostatka komunikacije
,,licem u lice” što za posledicu ima teškoće u socijalizaciji. Takođe, fokusiranjem na video igre
manje vremena se provodi sa porodicom i prijateljima, a što dovodi do postepenog udaljavanja.
Socijlna izolacija ima negativne efekte na samopouzdanje, socijale veštine, motivaciju i
generalno zadovoljstvo životom.
Agresivno ponašanje
Pojedina istraživanja su dokazala da igranje nasilnih igrica dovode do povećanja agresivnog
ponašanja, naročito među tinejdžerima. Igrači koji često igraju nasilne igre mogu postati manje
osetljivi na stvarno nasilje, što može umanjiti njihovu empatiju prema drugima. Takođe, mladi mogu imitirati agresivne postupke likova u igrama, što može uticati na njihovo ponašanje u
stvarnom svetu. Posmatranje agresivnog sadržaja neretko pruža osećaj slobode da se ponašate
agresivno bez posledica, što može smanjiti inhibicije u stvarnim situacijama.