Mehanizmi odbrane su nesvesne psihološke distorzije realnosti koje se automatski aktiviraju sa ciljem odbrane od bolnih ili uznemirujućih (neprihvatljivih) unutrašnjih stanja (Auchincloss i Samberg, 2012). Reč odbrana je prvi put uveo Sigmund Frojd 1894. godine u radu „Neuropsihoze odbrane“ i razvio tezu o neurotskim simptomima kao posledici odbrambene aktivnosti ega tj. odbrani od nepoželjnih ideja i iskustava. Obzirom da ljudi imaju prirodnu potrebu da održe pozitivnu sliku o sebi, pribegavaju različitim odbrambenim taktikama koje omogućuju da umanje dejstvo realnosti na Ego. Jezik kojim opisujemo mehanizame odbrane je prisutan u svakodnevnom govoru (na primer, u sledećim frazama: „pa naravno da ne radis to kad si u otporu…“,„ Poričeš da imaš problem sa kockom“, „Prestani da prebacuješ krivicu na mene“).
Mehanizmi odbrane imaju dve zajedničke osobine: deluju u nesvesnom delu ega i poriču ili falsifikuju stvarnost u većoj ili manjoj meri (Popović i Jerotić, 1989). Odbrambene taktike koriste svi ljudi u određenoj meri, a patološki je kada se one ekcesivno koriste što dovodi do različitih posledica. Mehanizmi odbrane nisu uvek adaptivni, a patološki postaju kada:
- dovodi do rigidnosti funkcionisanja ličnosti
- zamagljuju sud realnosti i dovode do nedovoljno realne percepcije sebe, odnosno spoljašnje sredine
Broj mehanizama odbrana je iscrpan, a razlikuju se po nivou zrelosti (više i niže) i nivou na kom funkcionišu (psihotični, neurotični). U daljem tekstu će biti navedeni mehanizmi odbrane koji su tipični kod patoloških kockara.
1.Minimaliziranje – Umanjivanje svog problema sa kockom i svega što je problematično sa patološkim kockanjem. Ovaj mehanizam kockari uglavnom koriste kada govore o vremenu ili novcu koji su potrošili na kocku značajno umanjujući ga.
Primeri: ,,Otišao sam u kladionicu samo na pet minuta..”, ,,Trošim na kladionicu samo 10 000 din. mesečno.” ,,Ma ja se samo povremeno kockam.”
2. Racionalizacija – Podrazumeva opravdavanje sopstevnog kockanja različitim razlozima kako bi održali pozitivnu sliku o sebi. Ovi razlozi koje zavisnici navode jesu logični ali NISU stvarni uzrok njihovog poriva za kockanjem.
Primer: ,,U kocki sam video izlaz iz svoje loše finansijske situacije”, ,,Kockanje mi umanjuje stres nakon posla.” ,,Morao sam opet da se kockam kako bi vratio prethodni dug od kocke.”
3. Negacija (Poricanje) – Poricanje osobe da ima problem sa kockom i verovanje ,,da ima kontrolu nad kockom”. Ovo je takođe prva faza prilagođavanja porodice na bolest pojedinca kada svi članovi kolektivno negiraju zavisnost patološkog kockara.
Primeri: ,,Ja nisam zavisnik, imam samokontrolu prilikom kockanja”, ,, Nisam potrošio svu ušteđenivu na kocku.” ,,Nemam ni jedan dug.”, ,,Moj sin nije zavisnik, ide u kladionicu kao svi njegovih godina.”
4. Projekcija – Okrivljivanje drugih ljudi za sopstveni problem sa kockom. Kockari krivicu
za svoju zavisnost obično pronalaze u drugim ljudima umesto u sopstveom ponašanju. Ovaj mehanizam prepoznajemo po rečenici: ,,On/ona/oni su krivi za moje kockanje.”. Ovim mehanizmom kockari svaljuju krivicu na drugu (najčešće blisku) osobu i time pridobijaju saveznika u svom kockanju što dovodi do daljih opravdavanja sopstvenih postupaka.
Primer: ,,Sreo sam druga koji me je pozvao da sa njim svratim u kladionicu.” ,,Žena me je iznervirala i zato sam otišao u kladionicu kako bi ublažio nervozu.” ,,Supruga se žali da nemamo novca, zbog nje sam počeo sa kockom.” ,,Kladionice su krive što sam postao zavisnik.”,,Vi, cela porodica ste krivi što se ja kockam!”
5. Socijalna komparacija – Kako bi umanjili značaj sopstvenog kokanja, patološki kockari se porede sa drugim kockarima koji imaju veće dugove od njih. Na ovaj način ublažavaju svoj problem sa kockom jer ,,ima neko gori od njih“. Često je socijalno poređenje sa drugim članovima svpoje porodice koji takođe imaju ili su imali problema sa patološkim kockanjem (poređenje sina sa ocem ili majkom).
Primer: ,,Svi moji drugovi imaju veće dugove od mene“ , ,,Moj kum je nije otišao na lečenje, a ima veće dugove od mene.“, ,,Svi sa mog posla odlaze u kladionicu“ ,,Ne možeš mi ništa reći, imao si veće dugove od mene.“ (sin govori ocu)
6. Potiskivanje – Zaboravljanje bolnih događaja kojima je uzrok zavisnost od kocke. Uznemirujući događaji se isključuju iz svesnosti kako ne bi preplavili Ego.
Primer: ,,Potisnuo sam da sam potrošio novac na kocku koji je bio namenjen za decu“ ,,Potisnuo sam da sam ukrao novac od roditelja.“
Za razliku od laži kod koje je svesna namera kockara da drugima prikrije istinu o svom kockanju, mehanizma odbrane kockar ,,laže samog sebe“ čime umanjuje sopstvena negativna osećanja povodom određenog događaja. Porodica patološkog kockara takođe koristi pomenute mehnizme odbrane što dovodi do toga da ne uoči potrebu za stručnom pomoći. Obzirom da je za porodicu kockara bolno prihvatiti patološko stanje njihovog člana, dug period mogu negirati, opravdavati i minimalizirati kockarsko ponašanje. Prilikom procesa lečenja zavisnosti, važno je da pacijent uoči dominantne odbrambene taktike koje koristi i shvati na koji način su oni
podržavali njegovu zavisnost.
AGOS pruža mogućnost pojedincima i porodicama da se ukoliko prepoznaju problem jave stručnom timu putem besplatnog call centra 0800 301 302 i zatraže pomoć i podršku. Na taj način dobijate besplatnu konsultaciju sa našim psihologom koji će vas uputiti dalje i dati vam sve potrebne informacije.
Literatura:
Berger J., Mitić M. Klinička psihologija, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2007.
Mladenović I., Lažetić G. ,,Alkoholizam- Programsko lečenje u hospitalnim uslovima”, Beograd,
2016.