Iluzija kontrole je psihološki fenomen koji podrazumeva preterano uverenje osobe da može da kontroliše svoju okolinu. Prva istraživanja u vezi sa ovim konstruktom datiraju još od sedamdesetih godina(Langer, 1975). Na primer, ljudi često doživljavaju da ishod u igrama na sreću, kao što je to bacanje kockica, zavisi od njihove veštine( Stapel et al., 2005).
Interesantno je eksperimentalno istraživanje tokom kojih je Langerova uočila da ljudi često smatraju da imaju kontrolu nad situacijama i događajima nad kojima je kontrola nemoguća. Ispitanici su mogli da kupe tiket za lutriju. Pola učesnika je moglo da bira tiket koji kupuje, a druga polovina je dobijala tiket koji im je prodavac davao. Drugi deo eksperimenta odnosio se na poznatost kao važnu stavku u formiranju iluzija. Tako su neki ispitanici dobijali tiket na kom je bilo odštampano slovo alfabeta, a drugi su dobijali tiket sa nekim nepoznatim znakom. Nakon kupovine, usledio je poziv tokom kog su ispitanici upitani da li žele da zamene tiket za neki drugi, koji ima istu cenu (1$) ali se odnosi na drugu lutriju, ispitanici su značajno češće pristajali na zamenu u slučaju kada nisu birali koji će tiket uzeti, kao i u slučaju kada je na tiketu bio nepoznat znak. Oni koji su sami odabrali tiket i oni koji su imali slovo alfabeta kao poznat simbol na tiketu si se više vezivali za njega.
Iako se tačno znanje o odnosu između nečijih postupaka i ishoda u okruženju čini suštinskim za uspešno funkcionisanje, veliki broj dokaza govori da ljudi precenjuju stepen svog udela u promenama u okruženju, naročito kada događaji imaju pozitivan ishod, u slučaju kockanja to je upravo novčani dobitak.
Mnoge druge studije ukazuju na važnost načina razmišljanja, koje je važno pri donošenju zaključaka vezano za igranje igara na sreću.Dakle, sticanje bogatsva je primarni motiv, te kockari snažno veruju da će uvek osvojiti novac. U osnovi je greška u percpeciji koja se zasniva na nerealnoj ideji da osoba može da predvidi rezultat igre na sreću.Istraživanja su pokazala da se kockari selektivno sećaju onih situacija kada su pobeđivali ali se pridržavaju da nakon gubitka sledi dobitak tj čekaju kraj „gubitničkog niza“. Dakle, oni se ne vode logikom već nekom vrstom precenjenih ideja u koju oni veruju, to ih dovodi u paradoksalnu situaciju da stalno gube novac, a bili su „sigurni da ovog puta dobijaju“.
Zašto je online kockanje dvostruki rizik?
Kompjuteri, video igre i internet postali su naša svakodnevnica. Oni se ne koriste samo na poslu
već su sada glavni izvor zabave, razonode i druženja za mnoge ljude. Za većinu, korišćenje
interneta je deo njihovog života ali sa zdravim vidom funkcionisanja. Za druge, vreme
provedeno na platformama je bez te zdrave ravnoteže sa ozbiljnim posledicama na svakodnevni
život. Socijalne mreže, kao što su to instragram i facebook, dodatno su povećali korišćenje
interneta, a u poslednje vreme i najčešći su uzroci zavisnosti od interneta.
Svaki korisnik može da razvije zavisnost o određenim aspektima interneta.
Opšte je poznato da ljudi pričaju i rade stvari u virtuelnom svetu koje u stvarnom svetu nikada ne
bi uradili ili rekli. U virtuelnom svetu su opušteniji, nemaju nikakavih kočnica i izražavaju se
otvorenije. U pitanju je dezinhibicioni efekat. Neke automatske misli koje se javljaju kod
korisnika su „Niko me ne poznaje“, „Niko me ne vidi“, „Sve je to samo igra“; „Sve je to samo u
mojoj glavi“. Vodeći se takvim razmišljanjem, osoba na neki način omogućava sebi kreiranje
nove ličnosti i identiteta.
Online kockanje je u najvećoj meri povezano sa patološkim kockanjem. Sajtovi nude virtuela
kockanja gde čak postoji mogućnost da vidite ostale korisnike i da budete viđeni.Tako pored
samog kockanja, osoba iz udobnosti svog doma, stvara i socijalnu podršku(druženje) te kroz
igranje uspostavlja međuljudsku interakciju. Sve to doprinosi povećanom riziku da se postane
zavisnik, i to dvostruki- od interneta i od patološkog kockanja.
Vreme samo po sebi nije kriterijum za zavisnost. Provođenje vremena na internetu postaje
problem kada se dostigne granica tj počnu da se zanemaruju obaveze u porodici, na poslu ili u
školi, ili druge važne aktivnosti iz života. Ovo su sve znaci upozorenja i kada govorimo o
kockanju. Ako počne da se ponavlja ovakvo ponašanje, neophodno je odmah uspostaviti
ravnotežu u korišćenju interneta(nekada i uz pomoć stručnjaka).
Igraj odgovorno!
Izvor:Smederevac S., Mitrović D.(2006). „Ličnost metodi i modeli”.Beograd:Centar za primenjenu psihologiju
Izvor: dr Mladenović I., dr Lažetić G.(2014).„Zavisnost od kockanja sa terapijskim priručnikom“.Beograd:Čigoja