Prelazak iz životnog perioda detinjstva u odraslo doba nosi sa sobom niz razvojnih izazova/tranzicija koje se postepeno odigravaju i koje obuhvataju mnoge aspekte individualnog ponašanja, osećanja, razvoja i odnosa. Takve promene zahvataju period od 11-12.godine do čak 25. godine i univerzalne su za sve adolescente odnosno mlade ljude.

Ova životna faza uključuje mnoge prirodne promene i podrazumeva psihosocijalni razvoj mladih osoba, u kome roditeljstvo ima važnu ulogu. Razvojni izazovi koji mladi imaju u svom iskustvu pripremaju ih da eksperimentišu i sa novim oblicima ponašanja. Ona mogu predstavljati normalan deo razvoja omogućujući mladima da oblikuju svoj identitet, steknu vršnjačko prihvatanje i poštovanje, isprobaju samostalno donošenje odluka. Međutim, takvo ponašanje sa sobom donosi i opasnost od razvoja rizičnih oblika ponašanja kao što su brza vožnja, napuštanje školovanja, zloupotreba alkohola, narkotika i duvana, kao i razvoj problematičnog i zavisnosti od kockanja. Jednom rečju, mladi ljudi su rizična grupa za razvoj devijantih, psihopatoloških ponašanja.

Postoji nekoliko činilaca koji mogu sprečiti nastanak problemlatičnog ponašanja čak i u prisustvu nepovoljnih životnih okolnosti (npr siromaštvo): stabilni, pozitivni odnosi sa jednom odraslom osobom, religiozna uverenja, visoka akademska očekivanja i podrška, sposobnost da se podnese frustracija i stres. Na žalost, ove činioce ne mogu da kreiraju same mlade osobe. Potrebno je društvo, a pre svega porodica koja će biti u stanju da im ponudi izvore i napravi strukturu. 

Čak i problematični mladi u periodu adolescencije mogu i moraju biti stavljeni pod roditeljski nadzor i kontrolu. Ukoliko je osoba sklonija rizičnim oblicama ponašanja, roditelji treba da ih vode i usmeravaju kako bi kanalisali svoju potrebu za rizičnim oblicima ponašanja ka konstruktivnim oblicima. Roditeljski zadatak jeste da im pomognu da realno procene rizike i da menjaju svoje ponašanje  shodno tome.

Preventivni saveti-šta možete da uradite?

Setite se kako je to bilo kada ste Vi imali godina koliko i Vaša deca, kroz kakve ste sve emocionalne, fizičke, socijalne promene prolazili (povećanje telesne težine, prvi raskid, odbijanje vršnjačke grupe, kriza profesionalnog identita itd). Razgovarajte sa svojom decom, prstupite im sa stavom dobronamerne radoznalosti, upoznajte ih. Pomozite svojoj deci da razviju što više različitih interesovanja za razne aktivnosti (sport, umetnost, buduća zanimanja). Prirodno je da se mladi ljudi sve više okreću prijateljima, a da sve manje vremena provode sa roditeljima, stoga se potrudite da zajedničko vreme bude što kvalitetnije (zajednička šetnja, spremanje obroka, odlazak u bioskop/koncerte itd). Jedan od razvojnih zadataka mladih, jeste probijanje granica, bunt, pokušaj kršenja izvesnih pravila jer je to borba za individualnost. Roditelji bi trebalo da budu polupopustljivi, (npr produženih sat vremena za izlazak), ali i da postave jasne granice/pravila kao i sankcije za nepoštovanje istih. Setite se, Vi kao roditelji imate najveći autoritet! U periodu adolescencije raste sve veći značaj vršnjaka i potrebe da budu prihvaćeni. Uticaj i pritisak vršnjaka može da bude toliki da pojedini mladi počinju da čine stvari koje nisu socijalno prihvatljive kao što je kockanje. Neophodno je da upoznate prijatelje svoje dece i pojačate roditeljski nadzor.

Kako da znam da moje dete ima problem sa kockanjem?

Pre svega, svako ponašanje koje se razlikuje od uobičajnog ponašanja Vašeg deteta zahteva povećan oprez. 

Potražite sledeće znakove upozorenja:

  • Preterano gleda teletekst na TV-u i izveštaje trenutnih rezultata (intenzivno se interesuje za ishod sportskih događaja); 
  • Preterano provode vreme na Internetu; 
  • Nerazjašnjeni dugovi; 
  • Posedovanje velike količine novca ili kupovina skupih stvari; 
  • Izostanak iz škole
  • Strah i nervoza; 
  • Krađa novca za kockanje;
  • Pronalaženje kockarskih „stvari“ kao što su loto listići, listići iz kladionica i kazino čipovi; 

Ako mislite da se Vaše dete rizično kocka, spada u grupu problematičnog kockanja, u velikom je riziku za dalje posledice i razvijanje zavisnosti od kockanja, stoga potražite stručnu pomoć što pre. Na našem sajtu možete pronaći broj SOS telefonskog savetovališta koje je besplatno. Takođe, možete se obratiti i pisanim putem AGOS timu psihologa i psihijatara ako vam je potreban savet ili podrška. Patološko kockanje je bolest, te je pomoć stručnjaka najbolji način da se problem zaustavi i spreči dalji razvoj ozbiljne i progresivne bolesti.

Osnivači AGOS-a (MaxBet, SoccerBet i AdmiralBet) izričito zabranjuju klađenje osobama mlađim od 18. godina, kao što je precizirano u Zakonu o igrama na sreću. Jedan od prioriteta u poslovanju su mere predostrožnosti prema kojima se primenjuje niz provera koje za cilj imaju onemogućavanje maloletnim licima da se klade. Priređivači zadržavaju pravo da blokiraju račun ukoliko prethodno nisu verifikovani dokumenti svakog korisnika registrovanog na online platformama za klađenje.

Ukoliko kao roditelj ili staratelj procenite da Vaše dete ima pristup sadržaju ove vrste, možete instalirati program ili softver koji filtrira sadržaj koji je dostupan maloletnim licima na telefonu ili računaru koji koristi. 

Izvor: Stručni tim AGOS-a