Često se dešava da pojedini ljudi počinju da utiču na naš život jer nismo uspeli da uspostavimo
jasne granice. Da li ste nekada preuzeli posao kolega jer niste umeli da se suprotstavite? Jeste li
pozajmili novac prijatljima iako ni sami nemate dovoljno novca? Ljudi često stavljaju sebe u
drugi plan i udovoljavaju drugima iz straha da se druga osoba ne naljuti ili u želji da izbegnu
neprijatnost. Psihološka granica je osećajaj individualnosti, to jest. mesto gde prestajemo mi i
naše potrebe a počinju tuđe. Naša kultura visoko vrednuje saradljivost i velikodušnost zbog čega
nas ne iznenađuje što sve veći broj ljudi ima teškoću da uspostavi zdravu granicu. Prilikom
pokušaja da uspotave granicu, mnogi ljudi osećaju krivicu smatrajući da su na taj način povredili
drugu osobu. Osećaj krivice je magnet za manipulatore koji pokušavaju na sve moguće načine da
dobiju od nas ono što žele.
Kako bi uspostavili zdravu granicu u odnosu na druge ljude, važno je umeće asertivne
komunikacije. Asertivnost je zauzimanje za lična prava i izražavanje sopstvenih misli, osećanja i
uverenja na direktan i iskren način uz poštovanje prava druge osobe (Petrović, 2019).
Prilikom asertivne komunikacije važno je govoriti o sopstvenim osećanjima bez napadanja druge strane.
Asertivnost stvara poštovanje od strane drugih, povećava iskrenost u odnosima, podstiče
samokontrolu i emocionalnu stabilnost i utiče na uspostavljanje zdravih međuljudskih odnosa.
Primer asertivne komunikacije bi bio: ,,Osećam se nelagodno kada me prekidaš dok pričam,
voleo/la bih da sačekaš da završim svoju misao”.
Pored asrtivne komunikacije važno je preuzeti odgovornost za sopstvene postupke i izbore.
Preuzimanjem tuđeg problema ili ispunjavanjem njihovih želja, vi zapravo nečije potrebe
stavljate ispred svojih. Vaša je odluka u kojoj meri će neko uticati na vaš život i šta ćete drugima
dozvoliti.
Takođe, samopouzdanje bitno utiče na našu spremnost da uspostavimo granice prema drugima.
Često prilikom pokušaja da uspostavimo granice drugi ljudi reaguju negodovanjem što može
izazvati osećaj krivice. Osobe sa niskim samopouzdanjem tada pripisuju sebi negativne osobine i
obezvređuju se. Ljudi koji imaju zdravo samopouzdanje više su spremni da drugima kažu ,ne”
jer tuđa reakcija neće uticati na njihov samopogled.
Petrović, D. (2019) Umeće komuniciranja. Beograd: Clio.