Internet korsnici koji rade na kompjuterima uklučenim u mrežu i njihove aktivnosti predstavljaju virtuelni svet, koji je deo(podskup)sistema stvarnog sveta u kome živimo. Glavno obeležje interneta je interaktivnost. Korisnik uzima, ali i odašilje informacije(često i bez svog znanja). San mnogih ljudi počeo je da se ostvaruje, “Internet kao da je bio dar Bogova…neko je skupio svo znanje ovog sveta, upakovao ga u interfejs lak za korišćenje i postavio ga na poslužavnik za svakoga ko se hteo poslužiti.”(dr Lažetić,2014).
Ulaskom u 21.vek počela je Internet era, koja postaje osnov komunikacije, edukacije i zabave.
Neke informacije su korisne, dok su druge jako štetne, a kao takve mogu biti i destruktivne (pripadnost grupama poput sekti, krimogene grupacije ili pojedinci). Glavni problem leži u činjenici da negativnu stranu interneta većina korsnika ne prepoznaje, i samim tim izlažu se mogućnosti da naruše svoje, kako psihičko, tako i telesno zdravlje.
Ljudi obično troše puno vremena na internetu kako bi uspostavili socijalnu interakciju. Pošto je čovek po prirodi društveno biće, a savremeni život mu nameće sve više ulogu „usamljenika“ (posao, sve više stvari koje može da uradi iz sopstvenog stana, telefon, TV…) da bi zadovoljili svoju potrebu za druženjem, okreću se nekim drugim alternativnim, ali neprirodnim sredstvima (internet, telefon, TV chat…) Mnogi istraživači u svojim radovima navode da osobe zavisne od interneta nisu postale zavisne tragajući za značajnim informacijama, već tragaju i za socijalnom podrškom (druženjem), seksualnim zadovoljstvom i mogućnošću da sami kreiraju sopstvenu ličnost – što je jak motiv i potreba svakog živog čoveka, ali kroz direktne kontakte sa fizički prisutnim živim osobama i grupama kao i eksperimentisanje. Međutim, neke osobe zbog načina života, stidljivosti, psihičke nestabilnosti, idu linijom manjeg otpora i sve to traže „posredovano“ preko interneta.
Ono što traže jeste socijalna podrška, seksualno zadovoljenje i mogućnost kreiranje sopstvene ličnosti.
Socijalna podrška(druženje)
Socijalne mreže, poput Facebook a, Instragrama i drugih društvenih mreža. Veoma atraktivne za ljude čiji je stvarni život u međuljudskim kontaktima jako osiromašen (previše posla, nedostatak samopouzdanja, bolest, invalidnost..), kroz internet ljudi mogu veoma brzo da uspostave virtuelnu vezu, često i više veza odjednom (poznanstvo, prijateljstvo, ljubavnu vezu – mada se najčešće ciljano ide na uspostavljanje „ljubavno-seksualne veze“).
Kreiranje ličnosti
Na internetu možete da budete bilo ko, i bilo šta, sve ono što poželite. To je naročito primamljivo za osobe koje imaju jako malo, ili uopšte nemaju samopouzdnja, sa osećajem bezvrednosti, kreirajući online identitet. U internet prostoru, bojažljiva osoba postaje jako agresivna, osoba koja nikada nije imala seksualne kontakte proglašava se za „Velikog zavodnika“, povučena stidljiva osoba postaje izuzetno društvena, nečasni postaju časni itd. Igrajući tako uloge u sopstvenoj režiji, njihovo ponašanje zna da bude upravo onakvo kakvo bi bilo u stvarnom svetu da ne postoje zakoni, moral i nametnute društvene norme.
Dezinhibicioni On-line efekti
Opšte je poznato da ljudi pričaju i rade stvari u virtualnom svetu, koje u stvarnom svetu nikada ne bi uradili ili rekli. U virtuelnom svetu su opušteniji, nemaju nikakvih kočnica i izražavaju se otvorenije. U pitanju je dezinhicioni efekat.
Ljudi nekad žele da podele sa drugima veoma lične stvari o sebi. Odaju tajne emocije, strahove i želje. Ovo je benigna dezinhibicija. Sa druge strane dezinhibicioni efekat ne mora da bude tako benigan. Mogu da koriste nepristojne, vulgarne reči, da izražavaju ljutnju, bes.. Ljudi istražuju tamne strane identiteta, pronografiju, nasilje, mesta koja u stvarnom svetu nikada ne bi posetili. To je maligna dezinhibicija.
Mogu se sasvim jasno izdvojiti 5 elemenata zašto se na internetu može biti ono što je nemoguće u stvarnom svetu:
1. Niko me ne poznaje
2. Niko me ne vidi
3. Sve je to samo igra
4. Svi smo mi jednaki
5. Sve je to samo u mojoj glavi
Beg od stvarnosti i stvaranje „novog, lepšeg sveta“ na Internetu, uzrokovan je problemima i nesnalaženjem u stvarnom životu.
Više o ovoj temi pročitajte u nastavku OVDE.
Izvor: dr Mladenović I., dr Lažetić G.(2014). „Izgubljeni u virtuelnom svetu“. Beograd:Čigoja