Recidiv je povratak na prethodu bolest tj. početak ponovnog kockanja nakon izlečenja i uspostavljanja apstinencije. Nakon što nekadašnji zavisnik počini recidiv, njegova porodica biva razočarana, neretko odustaje od njega smatrajući da ih je izneverio. Zbog toga je važno znati da bolesti zavisnosti spadaju u recidivne bolesti i da je proces promene diskontinuiran. Porodica bi trebala iznova pružati podrđku pacijentu bez obira na prethodne neuspehe.
Kako ne bi došlo do recidiva važno je da se pacijent pridržava pravila uspešne apstinencije što bi značilo da:
- Izbegava kladionice i ustanova koje organizuju igre na sreću
- Redovno planiranje sopstvenog vremena i aktivnosti – kako ne bi imali vremena za kockanje
- Reagovanje u krizi- znaci koji upozoavaju na moguć povratak kocki su: impulsivno ponašanje, dnevna sanjarenja o kockanju, nespostojanje aktivnosti koje pričinjavaju zadovoljstvo, neraspoloženje, usamljenost, periodi depresivnog raspoloženja, gubitak samopouzdanja, prestanak planiranja ili odstupanje od planova itd.
Takođe, pored pridžavanja pravila uspešne apstinenije postoje još neke aktivnosti koje mogu sprečiti povratak bolesti:
- Impuls za kockanjem zameniti drugim aktivnostima poput odlaska u teretanu, društvene aktivnosti, kreativnim radom.
- Zamišljanje ,,šta bi bilo kad bi bilo”- zamislite da ste otišli u kladionicu i dogodio se najgori scenario, potrošili ste sav novac i izneverili porodicu. Zamislite kako biste se tada osećali i kako bi se osećali vama bliski ljudi.
- Traženje socijalne podrške je od izrazitog značaja za prevenciju recidiva. Najbolje je podršku tražiti od članova porodice i zajedno doći do nekog rešenja.
- Odupreti se naletu impulska za kockanjem- Kada pacijent oseti da i ma snažnu potrebu za kockanjem, treba odložiti ovu aktivnost onoliko koliko može (čekajući 10 minuta, sat vremena,jedan dan). Važno je izboriti se sa prvim impulsom za kockanjem.
- Pacijent treba unapred osmisliti listu sopstvenih veština i kapaciteta na koje se može osloniti prilikom impulsa za kockanjem.
Kada i ako dođe do recidiva važno je osećaj krivice zameniti osećajem odgovornosti za sopstvene postupke. Krivica pacijenta odvodi u depresivno stanje čime čime se postojeći problem pogoršava, dok preuzimanje odgovornosti vodi promeni.
Literatura:
- Lažetić, G. & Mladenović, I. (2014) Zavisnost od kockanja. Beograd: Čigoja štampa
- Lečić Toševski, M. & Jašović Gašić, M. (2014) Psihijatrija, užbenik za studente medicine. Beograd: Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu